Sibirski čaj IVAN ČAJ

Latinski: Epilobium angustifolium, Chamerion angustifolium

Sinonimi: kiprovina, koporski čaj ili uskolisni kiprej, vrbovica, vrbova ružica

Istorija primene IVAN ČAJA

Ivan-čaj uskolisni je od davnina poznat ne samo zahvaljujući lekovitim svojstvima, već se koristio u različite svrhe. Koristili su se svi delovi biljke.

Koren Kiprovine su sušili, usitnjavali do praha i koristili za pripremu hleba. Ovu biljku su često zvali „hlebnica“. Hleb sa dodatkom Ivan-čaja je bio obogaćen vitaminima i mineralima. Ovaj dodatak je bio zamena šećeru, a nekad se koristio i kao sirovina za pripremu alkoholnih napitaka.

Ali najpoznatija upotreba Kiprovine je kao čaja. Takozvani koporski čaj je bio omiljeni napitak  u Rusiji, a izvozio se i u evropske zemlje, gde je bio cenjen i gde su ga zvali „ruski čaj“. Čaj je dobar kako zbog originalnog ukusa, aromatičnih osobina kao i zbog lekovitog delovanja na ljudsko zdravlje.

Hemijski sastav IVAN ČAJA

Izvor hranljivih i lekovitih svojstava Kiprovine je u visokom sadržaju korisnih elemenata u njemu. U Kiprovini je mnogo belančevina, koje se lako usvajaju i predstavljaju nezamenljiv izvor energije koji za kratko vreme vraća snagu.

Protivupalno delovanje Ivan-čaja je zahvaljujući sadržaju u njemu tanina i polisaharida. U svežoj zeleni i korenu Ivan-čaja koncentracija tanina dostiže 20%. Sluz, koja se nalazi u listovima ima zaštitno delovanje.

Stimulišuće delovanje na varenje i probavu imaju biljna vlakna, kojih ima dosta u Ivan-čaju. U listovima ima celuloze, vitamina, veliki broj minerala. Veoma je visoka koncentracija askorbinske kiseline. U Ivan čaju je ima nekoliko puta više nego u limunu, pomorandži i drugim poznatim prirodnim izvorima vitamina C. Ima puno gvožđa, mangana, bakra..

U sastavu Ivan-čaja su nađeni i šećeri, flavonoidi, organske kiseline, pektin.

Ne preporučuje se kod:

• individualne preosetljivosti
• trudnoća
• dojenje
• i dr.